"Taj čovek sedi na tronošcu priklješten uza zid. Oslanjajući se leđima o hrapavu površinu obrisao je već dva sloja staroga kreča. Nazire se i treći sloj koji je izgleda prvobitno bio bele boje, ali je uprljan vremenom posiveo. Trag na zidu za njegovim leđima, taj kolorit boja stvoren slučajem, mogao se komotno uramiti i okačiti na zid kakve dnevne sobe. Strogi je centar grada i puno je prolaznika. Dobro je odmerio mesto pre nego što se ukotvio tamo. Tačno iza ugla, pa kad prolaznik zavije, prosto naleti na njegovu „postavku“ i biva prinuđen da pogleda šta je to ovaj neugledni i skromno obučen čovek izložio po trotoaru. Bile su to uredno složene poštanske markice i nešto starog novca. Dobrom oku kakvog iskusnog filateliste ne bi promakli neki neobični i zanimljivi primerci poštanskih maraka. Markica od 10 centi Tanganyka iz 1925. sa žirafom i palmama. Na onoj pored nje je čini se nekakav brka u uniformi, verovatno Franjo Josif jer ispod piše Bosnien Hercegovina. Izdvajaju se posebno markice sa francuskog govornog područja i to one tipa „Merson“ izdavane tridesetak godina, počev od 1900. godine. Zapaža se da te markice imaju pretisak ALGERIE i predstavljaju neke alegorijske prikaze. Eno u uglu i marka tipa „Merson“ prvi put izdana 1925. za potrebe francuske pošte u Aleksandriji. Pored se šepuri galski petao sa nominalnom vrednošću od 5 franaka, a sve to sa vrha postavke posmatra maršal Peten sa markice izdate 1941. godine iz doba Višijevske Francuske, a nominalne vrednosti od 1 franka. No, ja nisam bio nikakav filatelista pa zato ništa od toga nisam ni primetio. Naišao sam u trenutku kada je neka stara gospođa upućivala par oštrih reči na njegov račun. Prvo poželeh da se pridružim kritikama jer i ja jedva zaustavih korak pred njim, ali mi njegov odgovor umiri bes.
— Skloni mi se sa sunca — odgovori on narogušenoj gospođi.
Gospođa besno frkćući ode sa mesta događaja, a ja ne mogoh otrpeti a da se ne nasmešim. Upitah ga:
— Vi odgovoriste kao Diogen Aleksandru Velikom?
Čovek sa trotoara se trže i pojavi se neka čudna svetlost na njegovom licu. Posle desetak minuta sedeli smo u restoranu i naručivali obroke za nas dvojicu."
Comments