"Vreme koje neumitno teče, prikazano je kroz simboliku satova – jednog džepnog, koji putuje kroz generacije, i onog velikog, sa obrnutim kazaljkama, koji je višestoletni simbol Petrovaradinske tvrđave i Novog Sada. Upravo njemu autor je dao i uvodnu reč u svakom poglavlju. On je tihi svedok i sveznajući pripovedač. Ali, nije samo to. Glave romana nemaju uobičajene naslove, nego su brojevima obeleženi sati – od prvog sata nakon ponoći, do ponoćnog sata na kraju. Već ovim detaljem Žiko Nikolić se predstavlja kao iskusni pripovedač, specifičnog stila, koji ništa ne prepušta slučaju."

Doc. dr Nevena Varnica

 

"Ideja da se sat na Tvrđavi oživi, kao i sve originalne i dobre ideje, deluje jednostavno. Sat je pripovedač i posebno upečatljivi su uvodni pasusi svake glave tj. sata. Da upoznate naratora, možete čitati samo te fragmente, ubedljivi su. Sat govori o sebi, svom poreklu i trajanju, svom biću tj. mehanizmu. Druga njegova uloga je da nam govori o povesti koja se odvija pred njegovim kazaljkama, ali i o ljudskoj duši koju dobro poznaje. I kao treće, govori o junacima romana i neposredno nas uvodi u priču. "

prof. Stanislava Bakić Jokanić

 

"Posle čitanja ove knjige, ni jedan pogled na Tvrđavu i njen sat više neće biti isti… Čitaocu ostaje u amanet da uči i pamti… jer došlo je vreme da se progovori i odgovori… , ’a vaše i moje, to nije isto… vi prolazite i nestajete, a ja ostajem’…

Dva zaspala, književno delo Žike Nikolića, neće proći… Ostaće da traje i da priča priču koju je davno trebalo ispričati…"

prof. Snežana Aleksić Stanojlović